|
Na krajnjem jugoistoku Srbije, uz
samu granicu sa Bugarskom i Makedonijom, u
planinskim vrletima trgoviškog kraja, godinama
prkose moćne kupaste stene nalik onima kod
Kuršumlije , u daleko poznatijoj Đavoljoj varoši. I
ime im je slično – ovo naselje takođe ima "veze" sa
đavolima - zove se Vražji kamen.
Vražji kamen udaljen
je od Trgovišta, svega, dva kilometra, međutim do
njega nije lako stići, kameni put vijuga uz kanjon
reke Pčinje i prolazi kroz predele netaknute
prirode. A onda, na nadmorskoj visini od 800 metara,
u blizini sela Donja Trnica, putniku namerniku
zastaje dah , jer se pred njim pruža svojevrsni
muzej pod vedrim nebom! Kuće od kamena, blata i
pruća, desetak kamenih kupa visokih pedesetak metara
i jedna mala crkva. U tom naselju niko ne živi, u
crkvi se niko ne venčava, a sve zbog legendi da je
to mesto ukleto.O ukletosti ovog mesta postoji
nekoliko legendi koje meštani iz ovog kraja nerado i
sa strahom prepričavaju.
Prema jednoj od njih, djavoli su, u nameri da usmere
tok Pčinje prema Bugarskoj pokušali da spoje obale
ove reke. Kidali su čitave stene sa okolnih brda,
ali reku nisu uspeli da ukrote. Videvši da su čak i
oni nemoćni, a i kamenja im je ponestajalo, uputili
su se prema Kosovskom Pomoravlju, i baš tu su
naišli na najveću stenu. Uprtili su je na leđa i
vratili se da još jednom pokušaju da pobede prirodu.
Usput su često zastajali i odmarali se, jer je stena
bila preteška i za njih. Kad su stigli do sela
Klinovac začuli su se prvi petlovi. Uplašeni da
ljudi ne otkriju njihove namere, bacili su stenu
pored jedne vodenice. Tako je, prema jednom
predanju, nastao Vražji kamen.
Druga legenda
pripoveda o tome da su Pčinjani godinama zidali
crkvu pored reke. I kao u čuvenoj pesmi "Skadar na
Bojani", samo su tamo vile bile pakosnice, sve što
bi oni tokom dana sagradili, đavoli bi tokom noći
odnosili i ostavljali na Vražjem kamenu. Navodno su
bili ljuti na seljane, jer ih nisu dovoljno
poštovali. Kako god, na Vražjem kamenu ostala je
crkva, do današnjih dana.
A za to što se u
crkvi niko ne venčava Pčinjani takođe imaju "naučno"
objašnjenje. U davna vremena zavoleli su se momak i
devojka iz Donje Trnice. Njihovi roditelji nisu
odobravali tu vezu. On je bio jedinac iz najbolje
kuće u selu, a ona lepotica kakvoj nije bilo ravne u
celom kraju, ali siromašna. Ali, bez obzira na
negodovanje roditelja dvoje mladih rešilo je da
svoju ljubav ozvaniči. Roditelji nisu imali više
kud, te su rešili da naprave svadbu kakva dolikuje.
Venčanje je
obavljeno u već pomenutoj crkvi na Vražjem kamenu.
Kad su izašli iz crkve mlada i mladoženja uzjahali
su, prema običaju, okićene konje. Međutim, njegov
konj, uplašen od vike i svirke svatova, pojurio je
prema provaliji i survao se u nju zajedno sa
mladoženjom na leđima. Videvši to, mlada je skočila
sa svog konja, potrčala prema litici i bez
razmišljanja skočila, pavši preko mrtvog mladoženje.
Tako se veselje pretvorilo u veliku žalost. Od tada
se, tvrde Pčinjani, u ovoj crkvi više niko nije
venčao.
Uprkos legendama i
pričama o tome kako je ovo mesto ukleto, narodom se
proširilo i verovanje da boravak u ovoj crkvi leči
neplodnost. Čak postoji i "specijalni recept" kako
se to radi: kad je niko ne gleda, nerotkinja treba
sa neke od fresaka da nastruže malo praha. Kad dođe
kući od tog praha i vode treba da napravi napitak.
Kad popije to, garantovano je, kažu ovde, ostati
trudna.
Kako god, pred
lepotom ovog mesta zastaje dah. A kad čovek sve to
vidi svojim očima ne može a da ne pomisli da je to
"đavoljih ruku delo".
Žalosno je što godinama unazad
vlasti u Trgovištu, koje važi za najsiromašniju
opštinu u Srbiji nisu prepoznali turistički
potencijal ovog mesta, te osim meštana i slučajnih
prolaznika retko ko zna za ovaj prirodni fenomen.
Vrati na vrh!
|
