Piše:

Dr Velja Đotunović

U ovom broju:

Opšte o osnovnim razvojnim procesima u adolescenciji

deo VI

E g o

Ego tako zauzima centralno mesto u strukturi ličnosti i upravlja drugim razvojnim procesima. Razvojem njegovih osnovnih funkcija, intelektualnih i kognitivnih, stvara se mogućnost da se individua ostvaruje kroz svoja saznajna, intelektualna i emocionalna iskustva koja se obogaćuju učenjem i vaspitanjem. Kognicijom i saznajnim iskustvima ostvaruje se sposobnost da se dođe do istine koja se defmiše kao nešto postojeće i stvarno.

Da bi čovek mogao da zadovolji potrebu za hranom, da iznađe seksualnog partnera i mnoge druge objekte potrebne za život, mora da se prilagodi spoljnoj realnosti. Procesi pomoću kojih id smanjuje tenziju u vidu impulsivne motorne aktivnosti i stvaranjem mentalne slike, nisu dovoljni za dostizanje željenog objekta i zadovoljenja, a pre svega sopstvenog preživljavanja i reprodukcije. Zbog toga je potrebno formiranje novog psihološkog sistema, a to je ego, koji uspostavlja transakciju između individue i spoljašnjeg sveta. U tom prilagođavanju osobe, ego je izvršilac ličnosti koja kontroliše id i superego i upravlja njima, ostvarujući saradnju u interesu čitave ličnosti i njegovih mnogobrojnih potreba. Kada je ego osnažen on obavlja svoju izvršnu funkciju i održava sklad i harmoniju izmedu sva tri sistema ličnosti. Ako ego mora da pravi kompromise i da preda suviše svoje snage idu, superegu i spoljnjem svetu, dolazi do disharmonije u okviru strukture ličnosti i njene neprilagođenosti.

Umesto principa zadovoljstva, egom upravljaprincip realnosti. Cilj principa realnosti je da odloži pražnjenje instinktivne energije dok se ne ostvari realni objekt koji treba da zadovolji potrebu. Ako je ego osnažen on je sposoban da toleriše tenziju sve dok se napetost ne isprazni preko prihvatljivog oblika ponašanja. Princip realnosti dovodi do zadovoljstva i onda kada osoba privremeno trpi neprijatnost dok se ne iznađe zadovoljenje u realnosti.

Princip realnosti služi sekundarnom procesu. Pošto primarni proces nije u stanju da samo kroz sliku objekta zadovolji potrebu, sekundarni proces se sastoji u otkrivanju i stvaranju realnosti pomoću plana i akcije koji je napravljen razmišljanjem i rezonovanjem (kognicijom). On je u stanju da otkrije i ostvari željeni objekt, da dovede do zadovoljenja i da kroz osmišljavanje plana testira realnost. Sekundarni proces tako izvršava ono što primarni proces nije u stanju da učini, a to je da odvoji subjektivni svet od objektivnog sveta realnosti. Tako uvodenje principa realnosti, funkcionisanje sekundarnog procesa realnosti, spoljni svet zauzima značajno mesto u životu osobe i stimuliše razvitak psiholoških procesa, percepcije, pamćenja, mišljenja i svakodnevnog funkcionisanja. Mišljenje se koristi informacijama a pamćenje se razvija uspostavljanjem veza izmedu tragova pamćenja i razvitka jezika. Osoba sa razvojem ega osposobljena je psihičkim funkcijama što omogućuje njeno funkcionisanje na kvalitetan način i uskladenije ponašanje, a intelektualne i kognitivne funkcije postaju efikasnije a ego sve sposobniji da upravlja instinktima i da instinktivnu energiju koristi za svrsishodne aktivnosti. Tako se o egu može govoriti kao o kompleksnoj organizaciji psiholoških procesa koji deluju između ida i spoljneg sveta.

Ego tako zauzima centralno mesto u strukturi ličnosti i upravlja drugim razvojnim procesima. Razvojem njegovih osnovnih funkcija, intelektualnih i kognitivnih, stvara se mogućnost da se individua ostvaruje kroz svoja saznajna, intelektualna i emocionalna iskustva koja se obogaćuju učenjem i vaspitanjem. Kognicijom i saznajnim iskustvima ostvaruje se sposobnost da se dođe do istine koja se defmiše kao nešto postojeće i stvarno. U svemu tome iracionalnost je podredena iskustvima a time je obezbeđen put za razvoj i oblikovanje svih drugih razvojnih procesa do njihovog potpunog oblikovanja i sazrevanja.

nastaviće se . . .