Srđa R. Petrović rođen je 1958. godine u Beogradu. Do sada je objavio zbirke pesama: Opiti (sa) vremenom (1984), Botanika duše (1989), Zora crnih drozdova (1994), Tkivo svesti (1997) i Sedamnaest sova (1998).

Najnovija zbirka pesama Srđe R. Petrovića je "6:9 znakova DOMINO", izdata u oktobru 2008.godine. Delovi zbirke biće objavljeni na stranicama Panorame XXI  u nekoliko sledećih brojeva.

U ovom broju:

6:9

znakova

DOMINO

(X deo)

Poverenje u reč

Skoro u srpskom pesništvu većeg poverenja u reč nije bilo kao kod Srđe R. Petrovića u ovoj njegovoj, šestoj po redu zbirci poezije, čak i kada na kraju ovog pevanja posumnja da je naveden na besmisleno redanje reči, on to poverenje podvlači i ističe.

I u prethodnim knjigama poezije za Srđu R. Petrovića je govor poezije bio naglašeno govor tišine. Zato se pred njim u pisanju poezije, prvo postavljalo krucijalno pitanje: kako se iskazati sa što manje reči i njima saopštiti sam život, kakvo pravo rečima dati da ga izreknu punoćom svojom i svojim ehom — svakim stihom, svakom pesmom

Dovodeći reči do znaka, škrto ih preslagujući on se igrao tajnom stvaranja pesme. Pri tom su reči njegove pesme bile skupe i zvonile su.

Sada u najnovijoj zbirci, kojoj je i naslov igra, obnavljajući, bolje rečeno prepoznajući tajne stvaranja pesme, Srđa R. Petrović upućuje nas da poezija po njemu svojom reči nosi i ključ tajne stvaranja sveta.

„U početku bješe riječ i riječ bješe u Boga i Bog bješe riječ"- Od biblijske tajne o stvaranju sveta, da je kroz reč postalo sve i da „bez nje ništa nije postalo što je postalo" polazi Srđa R. Petrović smatrajući da je zadatak pesnika da tu tajnu poštuje i sačuva i da njenu čudotvornu zagonetnost umnoži, ali ne rasipanjem reči već zavetnim poštovanjem dostojanstva svake stigle u pesmu sa dobrodošlicom. Jer bez reči vrednih stvaranja i budući dani su prošli:

tražim reč

neizgovorenu

nečuvenu

nenapisanu

u kojoj su

svi glasovi

našli utočište

reč sveobuhvatnu

tražim

ne bih li

u njoj bivstvovao

sa svetom ljubavlju

spojen

Drugi značajan elemenat ovog pevanja jeste svetlost. Svetlost neprestana prisutna je u ovoj zbirci, ne toliko da nas opseti da je Gospodnje stvaranje sveta počelo razdvajanjem svetlosti od tame,već da nas uveri u sopstvene živote u sunčanim košuljama, pod zajapurenim oblacima, u blagosti osrneha, treptajima koji dolaze iz srca, koji obnoć sjaje do zoradolazećih.

Svetiost, dakle nije tu da evocira davno biblijsko vreme postanja, već da nas slavljenjem života u svoj njegovoj toplini čistoti i dobroti uputi daje i naše vreme biblijsko i da je mudro vreme postanka neprolazno, sto samo od nas zavisi. Izvan nas nema života ni budućih. Zbir od Četiri ruke konačno je rešenje odgonetke bitisanja.

Jedan celovit pesnički koncept ovde je ostvaren potpuno, dosledno bez ostatka i bez oscilacija u pcvanjima.

lako je zbirka, od 44 pesme ispevana u slobodnom stihu, ona ima neku tajnu metričku harmoniju celine, kojoj se ne može ništa oduzeti, a verovatno ni dodati, i neprekidnu intonaciju pulsiranja.

Milovan  Vitezović

tiho putuju

oružja

od tačke

do tačke

povlačenje

ponekad uspe

zapamti

greh ti ne meriš

van logike

opstaje svetlost

a na senku

se niko ne obazire

to dvojstvo

magarac nosi

k’o uspomenu

od koje se

mre.

Vrati na vrh!