Još od davnina,
od nastanka prvih sredstava za rad, pa sve do
vremena današnjeg, pokazali smo da možemo
uticati na prirodu, da je možemo menjati.
Medjutim, pravo je pitanje da li smo spremni da
promenimo sebe?
Ponekad je teško
suočiti se sa stvarnošću i sagledati realno
stanje stvari , jer za promene je potrebno vreme
, a upravo je to ono čega imamo sve manje.
Svedoci smo sve većeg zanemarivanja prirode i
narušavanja njene osetljive ravnoteže. Iz godine
u godinu potresaju nas visoke temperature
vazduha u dugim vremenskim intervalima.
Topljenje lednika, kao i sve očiglednije
smanjivanje ledenog pokrivača na polovima,
uslovljava porast nivoa mora. Nepogode poput
šumskih požara, velikih poplava, kao i uragana
širom planete, mogli bi dovesti živi svet na
ivicu egzistencije. Tipično je za čoveka da
ozbiljnost situacije uviđa tek onda kada su mu
interesi neposredno ugroženi. Interesi prirodni,
biološki. Iz tog razloga ( da li samo iz tog? )
oni koji najviše zagađuju planetu sastanče širom
sveta u želji da pronađu modus koji bi im
omogućio da to više ne čine. Naravno, to nije
lako. Sada se prirodnim, biološkim potrebama
ljudskog roda suprotstavljaju potrebe i
„izvedeni interesi“ pojedinih svetskih
finansijskih centara moći. Izgleda da čistija
planeta istovremeno znači manje profita za one
što novac vole više od života. Na taj način
situacija postaje apsurdna i poprilično
onespokojavajuća. Strah bogatih od ekonomske
propasti direktno pospešuje onu drugu, mnogo
strašniju-ekološku propast. Omamljeni mirisom
novca, zaboravljamo da lagodan život ne znači
ništa, ukoliko nemamo sopstvenu planetu.
Prebogati pojedinci su ubeđeni da je ovaj
problem moguće rešiti kupovinom parcele na
mesecu. To što tamo nema uslova za život jeste
zanemarljivo, jer parama se sve moze kupiti, pa
i veštački vazduh. Možda će i to biti izvodljivi
jednog dana. Do tada, (razum kaže) bilo bi
uputno pozabaviti se koričćenjem alternativnih
vidova energije koji nemaju trovačku crtu.
Sunce, recimo.
Ako se to ne
učini, po predviđanju naučnika, u narednih deset
godina očekuju nas sve intenzivnije katastrofe.
Potop većeg dela priobalnih oblasti, jeste samo
jedna od enormnih nevolja koja će nas zadesiti.
Ako ne reagujemo odmah, teško ćemo zaustaviti
ovaj talas koji sve brže napreduje i preti
globalnim uništenjem.
A, šta mi kao
pojedinci možemo da uradimo? Pa, recimo, da
smanjimo potrošnju električne energije i
uklonimo nečistoće iz neposrednog životnog
okruženja. I naravno, ostaje nam da se nadamo da
se naši apeli neće odbiti o zid nerazumevanja.
Možda na ovaj način spasemo planetu, a možda čak
i dočekamo da nam buduće generacije kažu
hvala!!!
