Venecija, carica mora, grad ostrva i kanala,
grad crkava i gondola, grad koji izranja iz mora
kao bajka i koji na odlasku ponovo zaranja u
dubine Jadrana, do nekog novog dana, do nekog
novog susreta.
 |
|
Venecija |
Ovaj
opis odgovara upravo onom osećanju koje svaki
ljubitelj putovanja doživi kada se po prvi put
približi Veneciji. Naravno, svaki svetski putnik
će vam reći da se u Veneciju mora doći samo na
jedan način – brodom. Doduše, danas nije nimalo
lako doći u Veneciju brodom. Tehnika putovanja
je uništila sve ono lepo u jednom putovanju u
nepoznato, tako da je sada svaka tačka na
zemaljskoj kugli dostupna avionom. Ali, za prave
zaljubljenike i avanturiste uvek ima nade.
Postoje dopadljivi aranžmani turističkih
agencija koje uključuju prilazak Veneciji drugim
prevozima, a onda se ukrcate u brod i uplovite u
njenu lagunu, kao pravi moreplovac.
Takav
izlet, doduše, donosi sobom i nekoliko problema.
Prvi je, svakako, sam termin polaska, koji je
uvek u „veoma prihvatljivo“ vreme, negde odmah
iza ponoći. Taj termin ima svoje opravdanje u
problemu broj dva, a to je ograničenost boravka.
Kratak boravak, opet, ograničava ono što se može
videti i tako u nedogled. Neko bi sad pomislio
kako i nije baš pametno ići izlete u
organizaciji turističkih agencija, ali to je
samo privid. Kao prvo, rešeni su svi problemi
prevoza, jer i ako negde kasnite, drugi prevoz
će vas sačekati. Takođe, nećete moći da se
izgubite ili zalutate, osim ako se ne pokažete
nepopravljivo zaboravni, pošto vam je sve
objašnjeno bar po pet puta. Uz to, bićete u
prilici da vidite skoro sve što na jednom takvom
odredištu vredi videti, a pogotovo izložbe i
muzeje u kojima se ulaz naplaćuje i to često
veoma skupo. Dakle, organizovani izlet ima
svojih vrlina i mana, što zavisi od toga šta je
za vas kao putnika važnije, udobnost ili
doživljaj. Na kraju krajeva, znam neke koji su
obišli celu zemaljsku kuglu ne izlazeći iz svoje
omiljene fotelje. Internet je čudo!
 |
|
Venecija - panorama |
Rano je
jutro i ja sedim zavaljen u udobno sedište,
gledam kroz okrugli prozor u namreškano plavo
more i sa prijatnim uzbuđenjem očekujem taj
finalni prilaz Veneciji. Ta mešavina
hladnokrvnosti iskusnog putnika i razdraganosti
malog dečaka koji prvi put kreće u divnu i
uzbudljivu avanturu tako je svojstvena istinskim
zaljubljenicima u putovanja. Onim nomadima,
kojima je sam put cilj, kojima je najvažnije ono
jedinstveno osećanje kretanja napred ka nečemu
lepom i novom. To osećanje ispunjava svaki kutak
mog bića i čini ga jačim od umora neprospavane
noći. U trenutku postajem svestan neobuzdanog
treperenja svih nerava i pomislivši kako se ne
može zaista uživati u putovanju morskom pučinom
sedeći pored prozora, izlazim na zadnju palubu
gde mi strujanje vazduha miluje kosu i zasipa je
hiljadama sitnih kapljica morske pene.
Ispucavam prve snimke na ovom putovanju u želji
da zaustavim svečani trenutak odvajanja od kopna
i izlaska na otvoreno more. Konačno, i taj
trenutak stiže, i kao da se tek rođeno dete
odvaja od svoje majke, naš mali brodić, poput
belog taneta, izleće iz zaliva. Izlazak na
otvoreno more donosi nešto nalik na olakšanje,
kao oslobađanje od konopaca koji sputavaju svaki
pokret. Osećam se slobodan, stvarno slobodan od
okova kojima nas kopno vezuje za sebe. Kao ptica
koja leti sve više i više u susret blještavom
Suncu, tako i ja radosno hrlim pučini kao neko
ko se nakon dugog odsustva vraća svom domu,
svojim davno izgubljenim korenima. Srce mi udara
sve snažnije i u dubini svoje duše osećam kako
raste i buja osećaj ushićenja i želje da zaronim
u to duboko plavetnilo.
 |
|
Venecijanski trgovački brod |
Prvi zraci izlazećeg Sunca bljeskaju na vrhovima
talasa, a iz daljine dopiru krici morskih ptica.
Neponovljivi osećaj morske beskonačnosti
pretvara ovaj trenutak u dane i mesece, i kao da
se rame uz rame sa čuvenim putnikom Markom Polom
vraćam svojoj carici Jadrana. Skoro da mogu čuti
razbojanje talasa o pramac jedrenjaka i osetiti
to elegantno ljuljanje koje brod pretvara u
ženu, ženu koja svojim milovanjem umiruje i
uspavljuje silovitog i brutalnog Posejdona.
nastaviće se . . .
